Lične uspomene, porodične priče, stare fotografije i reči koje su se nekada svakodnevno koristile biće u fokusu radionica posvećenih višejezičnom nasleđu Sombora. Prvo okupljanje u okviru projekta „Biografija višejezičnog grada“ biće održano 16. septembra od 18 časova u Muzeju podunavskih Švaba, a građani su pozvani da svojim sećanjima doprinesu beleženju jezičke istorije grada.
Organizatori žele da kroz lična iskustva stanovnika zabeleže kako su različiti jezici bili prisutni u somborskim porodicama i svakodnevnom životu. Učesnici će moći da podele reči koje pamte iz detinjstva, priče svojih roditelja, baka i deka, ali i da donesu fotografije ili predmete koji za njih imaju posebno značenje.
Prva radionica namenjena je građanima koji govore ili se služe mađarskim i/ili nemačkim jezikom. Za učešće nisu potrebna posebna stručna znanja, jer su u centru projekta upravo sećanja i iskustva stanovnika Sombora.
„Biografija višejezičnog grada“ čuva jezičko nasleđe Sombora
Cilj projekta je da se kroz sećanja različitih generacija napravi svojevrsna jezička biografija Sombora. Grad je kroz svoju istoriju bio prostor susreta različitih kultura i jezika, a organizatori žele da taj deo lokalnog nasleđa sačuvaju kroz priče ljudi koji su ga živeli.
Posebna vrednost projekta jeste u tome što se ne oslanja samo na pisane izvore, već se prikupljaju i lična sećanja koja često ostaju van formalnih istorijskih zapisa. Reči koje su se koristile u porodici, način na koji su se članovi različitih generacija sporazumevali i uspomene povezane sa određenim predmetima mogu da budu važan deo slike o svakodnevnom životu nekadašnjeg Sombora.
Kada je prva radionica o višejezičnom nasleđu Sombora?
Prva radionica biće održana 16. septembra od 18 časova u Muzeju podunavskih Švaba. Na nju su pozvani Somborci koji govore ili se služe mađarskim i/ili nemačkim jezikom i koji žele da podele svoja lična ili porodična sećanja.
- Datum: 16. septembar
- Vreme: 18 časova
- Mesto: Muzej podunavskih Švaba
- Tema: višejezično nasleđe i jezičke uspomene Sombora
- Učesnici: građani koji govore ili se služe mađarskim i/ili nemačkim jezikom
Učešće ne zahteva stručna znanja. Dovoljno je lično iskustvo, uspomena ili porodična priča koja može da doprinese boljem razumevanju jezičke prošlosti grada.
Šta građani mogu da donesu na radionicu?
Organizatori pozivaju učesnike da, ukoliko žele, sa sobom ponesu materijale koji imaju ličnu ili porodičnu vrednost. To mogu biti stare fotografije, predmeti, ali i priče i reči koje su se koristile u svakodnevnoj komunikaciji.
- stare porodične fotografije;
- predmeti povezani sa porodičnim uspomenama;
- reči i izrazi koji su se koristili u detinjstvu;
- priče roditelja, baka i deka;
- sećanja na korišćenje različitih jezika u porodici.
Prikupljeni materijal neće predstavljati samo zbir uspomena pojedinaca, već bi trebalo da doprinese stvaranju šire slike o tome kako su jezici živeli u somborskim porodicama i zajednici.
Ko učestvuje u projektu „Biografija višejezičnog grada“?
Radionice se realizuju u saradnji sa University College London (UCL), Faculty of Arts & Humanities, School of Slavonic and East European Studies (SSEES). Materijal prikupljen tokom projekta poslužiće za pripremu buduće izložbe i publikacije „Biografija višejezičnog grada“.
Građani Sombora stvaraju priču o jezicima svojih predaka
Projekat otvara prostor da se kroz lične priče sačuva deo nematerijalnog kulturnog nasleđa Sombora. Posebno je značajno što će u njegovom stvaranju učestvovati sami stanovnici, čija sećanja mogu da pokažu na koji način su se jezici prenosili između generacija i menjali kroz svakodnevni život.
Prva radionica 16. septembra biće početak prikupljanja tih priča, a materijal koji bude sakupljen trebalo bi kasnije da dobije svoje mesto u izložbi i publikaciji. Na taj način, jezičko i kulturno nasleđe Sombora biće sačuvano kroz glasove njegovih stanovnika.
Izvor: Sombornjuz / Foto: 025.rs