Koristeći metaforu „švedskog stola“, Tonino Picula, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, uputio je oštre kritike na račun državnog vrha Srbije i predsednika Aleksandra Vučića u autorskom tekstu objavljenom na portalu Radar.
Glavna oštrica Piculinog teksta usmerena je na tezu da Srbija pokušava da zadrži privilegije kandidata (fondove i pristup tržištu), dok se istovremeno distancira od usklađivanja spoljne politike sa EU. Međutim, autor teksta ide korak dalje, otvoreno poručujući da on „vidi i čuje one koji se bore za evropske vrednosti u Srbiji“,čime direktno šalje poruku da on, kao izvestilac, ne nastupa kao neutralni posmatrač države, već kao politički akter koji vrši selekciju podobnih sagovornika.
Ono što posebno zabrinjava jeste direktno posezanje za institucionalnom moći u vidu prikrivene pretnje. Picula jasno stavlja do znanja da je upravo Evropski parlament taj koji drži ključeve procesa, podsećajući da bez njihove krajnje potvrde i „zelenog svetla“ nijedna zemlja kandidat ne može preći prag punopravnog članstva. Ovakav Piculin narativ, koji EP postavlja kao ultimativnog sudiju, a ne kao partnera u razgovorima i reformama, stvara atmosferu ucenjivanja umesto saradnje, što je u suprotnosti sa duhom proširenja EU. Da li je evroposlanik Picula dobio mandat od Evropskog parlamenta za postavljanje ovakvih ultimatuma u tekstovima koje objavljuje u srpskoj štampi?
Dok Picula nastupa sa pozicije svojevrsnog arbitra koji podseća na moć blokade od strane EP, poruke sa najviših svetskih foruma u Davosu i Minhenu ukazuju na drugačiju realnost. Visoka predstavnica EU Kaja Kalas i komesarka Marta Kos naglašavaju da je proširenje geopolitički imperativ zasnovan na uzajamnom poverenju.
Srbija nije za „švedskim stolom“, kako to tvrdi hrvatski evroposlanik, već za pregovaračkim stolom EU. Pregovori, po definiciji, podrazumevaju uvažavanje interesa obeju strana.
Senke prošlosti u evropskoj sadašnjosti
Ne može se zanemariti ni širi kontekst koji prati lik i delo evroposlanika Tonina Picule. Njegovi javni nastupi, uključujući i objave fotografija koje evociraju ratnu prošlost i egzodus srpskog naroda iz Hrvatske, bacaju senku na njegovu objektivnost. Za državu koja teži pomirenju, izbor izvestioca sa takvim ”prtljagom” predstavlja diplomatski izazov par ekselans.
Evropske vrednosti, o kojima Picula piše u svom autorskom tekstu, uključuju i poštovanje žrtava i objektivno sagledavanje istorijskih činjenica, bilo da su one iz II Svetskog rata ili 1995. godine.
Promišljen izbor fotografija za društvene mreže, vešto upakovane pretnje blokadom EP i pravljenje razdora i biranja između „pravih“ i onih drugih sagovornika u Srbiji, nisu pravi put ka jačanju evropske ideje u Srbiji, što bi trebalo da bude jedan od najvažnijih poslova evroposlanika.
Ako je proces pridruživanja zaista zasnovan na rezultatima (merit-based), onda bi izveštaji Evropskog parlamenta trebalo da odražavaju napredak u reformama, a ne da služe kao poligon za demonstraciju institucionalne moći jednog izvestioca.
Izvor: Vojvodina uživo / Foto: Prtsc YT