Najnoviji događaj na Aerodromu Tivat, gde je grupa državljana Srbije vraćena uz obrazloženje da predstavlja bezbednosni rizik, otvorio je pitanje koje prevazilazi sam incident – kakav je stvarni odnos crnogorskih institucija prema Srbiji, ali i prema sopstvenim građanima.
Jer problem nije samo u odluci da se 87 ljudi vrati sa granice. Problem počinje onog trenutka kada njihovi lični podaci završavaju u medijima. To više nije pitanje politike, već pitanje funkcionisanja države i bezbednosnog sistema.
Podaci koji su mogli da budu dostupni isključivo Agenciji za nacionalnu bezbednost i Aerodromu Tivat našli su se u javnosti. To otvara ozbiljnu dilemu – da li uopšte postoji kontrola nad institucijama koje raspolažu najosetljivijim informacijama o građanima.
U tom kontekstu, reakcija predsednika Srbije Aleksandra Vučića dodatno osvetljava političku dimenziju celog slučaja:
„Ovde su pravili kampanju oko ovih momaka. Nisu im smetali kada su dolazili ovde da im gase požare, ovde na Luštici, u Tivtu. Tada im nisu smetali, tada su bili divni momci.“
Ta izjava pogađa suštinu – isti ljudi koji su juče bili poželjni jer pomažu, danas postaju bezbednosni problem. To ukazuje da kriterijum nije bezbednosni, već politički.
Ovakav pristup nije nov. On ima kontinuitet još iz perioda vlasti Mila Đukanovića, kada je rad ANB-a bio praćen optužbama za politički motivisano praćenje, prisluškivanje i targetiranje neistomišljenika. Posebno su se na udaru nalazili predstavnici Srpske pravoslavne crkve i ljudi koji su otvoreno isticali srpski identitet.
Ni nakon promene vlasti nije došlo do suštinske promene u tom odnosu. Strukture su ostale, a sa njima i način funkcionisanja.
Zato slučaj sa Tivtom ne deluje kao izolovan incident, već kao nastavak jedne politike u kojoj se bezbednosne institucije koriste za oblikovanje političkog narativa. U takvom okviru, Srbija se često predstavlja kao problem, a pojedinci iz Srbije kao potencijalna pretnja.
Istovremeno, pokušaj da se tokom posete u Tivtu predsednik Srbije dovede u vezu sa kriminalnim strukturama kroz pitanje o duvanskoj mafiji dodatno pokazuje pravac u kojem ide politička komunikacija.
Paradoks je u tome što se istovremeno zanemaruje sopstvena prošlost. Poznato je da su upravo tokom devedesetih i kasnije iz Crne Gore dolazile ozbiljne optužbe za organizovani šverc cigareta, koje su bile predmet međunarodnih analiza i istraga. Upravo je Milo Đukavović taj koji je imperiju stvorio na švercu cigareta! Sada bi da ponovo prekroje istoriju, i kako je najlakše – sve što je devijantno i kriminalno prebaciti na Srbiju i njenog predsednika.
U tom smislu, današnji odnosi Srbije i Crne Gore su rezultat dugotrajnog procesa u kojem se političke razlike produbljuju, a zajednička istorija potiskuje – po želji crnogorskih vlasti.
Crna Gora kroz bezbednosne strukture ne vodi samo politiku prema Srbiji, već i prema sopstvenim građanima – kroz kontrolu, selekciju i targetiranje.
Paralelno sa tim, sprovodi se otvorena revizija istorije na štetu Srbije. Briše se zajednička prošlost, menja identitet, potiskuje Srpska pravoslavna crkva i sve što podseća na vekovnu bliskost dva naroda.
Jedno je sigurno, odluka crnogorskih vlasti da vrate 87 putnika iz Srbije pod izgovorom opravdane bezbednosne mere deluje kao jasna poruka koja budi stare podele. Slučaj sa aerodroma u Tivtu otvorio je pitanja o odnosu prema Srbima, transparentnosti institucija i zaštiti ličnih podataka. Mnogi u ovom događaju vide nastavak prakse koja je godinama izazivala tenzije između Srbije i Crne Gore. Izolovan incident ili alarm da stare metode i dalje žive pod novim političkim okolnostima? Dokle će crnogorska mafija imati pik na Srbiju, srpskog predsednika Aleksandra Vučića i Srpsku pravoslavnu crkvu?
Izvor: 24sedam / Foto: Printscreen