Драги пријатељи, у времену када се многи од нас боре за боље сутра, желим да објавим једну заиста лепу информацију. Живим и радим већ дуже у Аустрији и неколико дана у мају боравила сам тужним поводом у Србији. У родном Сомбору задржала сам се кратко, али довољно да у продавници изгубим новчаник, у којем су била сва документа и платне картице, вредности близу пет хиљада евра и уз картице закачени сви пин-кодови. Око 500 евра готовине, такође. Вративши се из продавнице у стан схватила сам да сам новчаник изгубила. У разочараном и прилично нервозном стању, покушала сам да „вратим филм“ и пошла трагом места у којима сам претходно била. Пролазећи поред продавнице у згради Ц-11 на Стапарском путу, изненадила сам се када су све четири продавачице изашле, машући ми да станем. Неда Лакетић, која је и пронашла новчаник, похитала је ка мени да ми га врати. У новчанику је било све што сам навела. Наравно, поменула бих и Недине колегинице Гордану Косановић, Адријану Иђушки и Марију Веселиновић. Овом приликом мало је рећи хвала. Чак нису хтеле ни да узму награду, ипак сам их „приморала“ да се позовем на закон и оних „десет одсто награде што налазачу следује“. Такорећи, „побегла“ сам из ове продавнице која служи за сваки пример, пре свега због љубазности запослених, а онда и хуманости, како бих „спречила“ продавачице да не приме бар симболичну награду. Било је то 9. маја ове године. Закључила бих да у овом свету и нашем Сомбору има много тога доброг, а овим дивним женама се још једном захваљујем. Најсрдачније, Јелица Банд (Црногорац), Беч, Аустрија (Сомборске новине)