Turistički vaučeri za odmor u Srbiji, koje već nekoliko godina za redom deli naše Ministarstvo turizma, očigledno su još jedna primamljiva koska za naivne građane, koji hrle ka nečemu nedostižnom. Već tri puta ove godine puštaju određeni broj vaučera, do kojih uopšte nije lako doći. Tu pre svega mislim na proceduru, koja nije ni malo naivna.
Dakle, prvo treba rezevisati smeštaj i dobiti potvrdu o rezervaciji, koja se često čeka i po nekoliko nedelja, jer prvo vlasnici smeštaja moraju da se nađu u evidenciji ministarstva. Često rezervacije dođu kada je prvi krug podele vaučera već završen, na primer. Dok potvrde stignu, treba odštampati papire i popuniti ih, a ima ih, kao da u najmanju ruku dižete kredit. Na sve to treba priložiti i poslednji isečak od penzije i plate, a onda počinje trka pacova!
Svakoga dana obavezno se treba informisati kada će ih pustiti u opticaj, a toga dana kada ih konačno puste, pred poštu treba stići bar sat vremena pre otvaranja jer su redovi na ulici. Kada napokon stignete na red, obavezno vam nešto nedostaje od papira ili postoji neki drugi uslov koji niste ispunili. Meni je, na primer, falio poslednji isečak od plate, jer onaj od prošlog kruga više ne važi. Dok sam stigla u firmu i uzela novi, šalteri su već bili zatvoreni, odnosno vaučeri podeljeni. I tako svaka dva meseca po dvadeset ili trideset hiljada vaučera, koji se podele brzinom svetlosti, tačnije za dva sata. A onda po nove, „sveže“ papire i trolovanje po sajtu ministarstva svaki dan.
Pitam se – zašto? Zašto jednostavno ne odustanu od podele zaposlenima i ne daju sve penzionerima i onima koji imaju vremena na pretek, pa da završimo sa ovom farsom? Da, farsom, jer zaposlen čovek sa decom prosto ne može da dođe na red! Hvala vam na vašim besplatnim vaučerima i doviđenja! Odmor ćemo, kao i do sada, plaćati sami sebi i više nećemo da budemo vaši pacovi!
Iz svega navedenog, nameće se jedno pitanje: zašto se u zemlji koja je, prema rečima onih koji je vode, „ekonomski tigar“, ljudi polomiše da dobiju vaučer od pet hiljda dinara kako bi proveli čitav slovima i brojevima jedan (1) dan u nekoj banji ili na planini o trošku države?
Doduše (da bubedmo realni), kada se vaučer spoji sa svim onim što je država dala u „kešu“ kao pomoć u koronii, pa za primljenu vakcinu,… eto prilike da neko ko godinama nije otišao ni do susednog sela, „o trošku države“ ode na neku destinaciju i bar na par dana zaboravi surovu realnost.
(Ime i prezime autora poznato redakciji)
