Dunavski kruzeri i teretni brodovi, kako stvari sada stoje, od 1. januara 2022. godine više neće moći da pristaju u luku Bezdan. Uredbom Vlade Republike Srbije o režimu graničnih provera domaćih i stranih plovila, koja je stupila na pravnu snagu, a počinje da se primenjuje od prvog dana iduće godine, granični prelaz Bezdan ne pominje se ni kao mesto za graničnu kontrolu putnika i robe, ni kao ispostava za carinski nadzor brodova u tranzitu.
BEZDAN IZBAČEN IZ UREDBE
Uredba o režimu graničnih provera domaćih i stranih plovila doneta je na sednici Vlade Srbije u prethodnom sazivu na čelu sa premijerkom Anom Brnabić, 26. decembra 2019. godine. Tim aktom u članu 8. obuhvaćeno je 11 luka na reci Dunav gde će moći da se obavljaju granične provere putničkih brodova. Među njima nema luke Bezdan. Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nadležnom za pitanja vodnog saobraćaja, uputili smo pitanje zašto je iz budućeg režima provere graničnih formalnosti izostavljen granični prelaz Bezdan. Odgovor koji smo dobili tiče se međunarodnopravnih obaveza, koje je Republika Srbija preuzela kao jedan od sukcesora nekadašnje SFRJ.
„Konvencija o režimu plovidbe na Dunavu u članu 27. propisuje da od mesta gde obe obale Dunava pripadaju teritoriji jedne države, ta država ima pravo da sprovodi režim carinskih kontrola i formalnosti. Lučka kapetanija Bezdan formirana je u bivšoj Jugoslaviji imajući u vidu da je Bezdan bio mesto gde su obe obale Dunava pripadale Jugoslaviji. Raspadom SFRJ, prvo mesto na kome obe obale pripadaju Republici Srbiji je Bačka Palanka. Imajući u vidu navedeno, prethodne dve decenije Republika Srbija je bila izložena stalnim primedbama na međunarodnom nivou da vršenjem carinskih i graničnih kontrola u Bezdanu kršimo Konvenciju o režimu plovidbe Duna-vom”, kaže se u odgovoru iz Ministarstva i dodaje da je iz tih razloga doneta Uredba o režimu graničnih provera stranih i domaćih plovila, kojom Republika Srbija otklanja ovu vrstu neusklađenosti sa međunarodnopravnim obavezama.
Pošto je postupak pripreme za sprovođenje značajnih promena u obavljanju graničnih kontrola u vodnom saobraćaju koje uvodi pomenuta Uredba kompleksan i komplikovan, ostavljen je rok od dve godine da se nadležni državni organi pripreme za njeno sprovođenje, navode u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
UDARAC ZA PRIVREDU I TURIZAM
Na najavu gašenja graničnog prelaza na Dunavu kod Bezdana prvi je jesenas reagovao dr Miloš Petrović, šef odborničke grupe Pokreta obnove Kraljevine Srbije u Skupštini grada Sombora.
- Ovde postoji nekoliko spornih tumačenja resornog Ministarstva koja nam daju za pravo da pokrenemo inicijativu za opstanak graničnog prelaza Dunav-Bezdan. Prvo se tiče pitanja granice. Republika Srbija i Republika Hrvatska kao dve države nastale nakon rata u bivšoj Jugoslaviji, imaju lokalizovan problem određivanja granica na Dunavu. Radi se o takozvanim „džepovima” s obe strane Dunava. Još 1946. godine na osnovu predloga posebne komisije AVNOJ-a (Đilasova komisija), prilikom donošenja Zakona o formiranju AP Vojvodine uvažen je stav komisije da se granica između Srbije (Vojvodine) i Hrvatske na Dunavu utvrđuje privremeno. Ta privremenost je i dalje na snazi, tako da suštinski posmatrano, granica nije konačno utvrđena, pa niko ne može da tvrdi kuda se tačno proteže, dok se dve države o tome ne dogovore. Nema potrebe da naša strana žuri sa prejudiciranjem dogovora. Drugo, mi zapravo ukazujemo na to da Konvencija ne zabranjuje da se ovakvi granični prelazi koriste kao prelazi namenjeni za pristajanje putničkih brodova, ako imaju razlog tu da staju, kao što je, na primer, iskrcavanje i ukrcavanje putnika nakon turističkog obilaska destinacija u blizini – ističe Petrović.
Svojevremeno je Miloš Petrović bio komandir stanice Granične policije Bezdan, u čijem sastavu je i granični prelaz Dunav-Bezdan, a objavio je i više stručnih radova iz oblasti međunarodnog prava, pa je jedan od najpozvanijih sagovornika na ovu temu.
- Mi na Dunavu kod Bezdana imamo lep pristan i za razliku od Apatina imamo širinu plovnog puta, što omogućava da brodovi i pri visokom i pri niskom vodostaju mogu da stoje na sidrištu. Imamo rezervoare za brodove koji mogu da se snabdevaju pogonskim gorivom. Pored toga imamo Muzej Batinske bitke, imamo čarde, centar smo prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav”, a od nedavno imamo i rekonstruisanu brodsku prevodnicu u koju je uloženo oko osam miliona evra. Ako sada izgubimo granični prelaz, to je džabe uloženi novac. Prema tome, ono na čemu Grad Sombor treba da insistira, to je da se uredba Vlade promeni i da se Bezdan u najmanju ruku izjednači sa Apatinom, jer je to od ogromne važnosti za razvoj turizma i privrede – zaključuje Miloš Petrović.
UKIDA SE I LUČKA KAPETANIJA?
Da nevolja nikad ne ide sama, pored ukidanja rečnog graničnog prelaza Dunav-Bezdan stižu i najave gašenja Lučke kapetanije Bezdan. Na pitanje šta sadržaj vladine uredbe u praksi znači za zaposlene u Lučkoj kapetaniji Bezdan i hoće li zbog toga raditi smanjenim obimom, dobili smo sledeći odgovor:
„Lučka kapetanija Bezdan će nastaviti sa radom do početka 2022. kada će njene poslove i zaposlene preuzeti lučke kapetanije Apatin i Bačka Palanka, stoji u odgovoru iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Na pitanje da li je u planu revidiranje Uredbe o režimu graničnih provera, iz Ministarstva odgovaraju da se to neće desiti. „Grad Sombor je imao inicijativu pre nekoliko godina da se Lučka kapetanija Bezdan zadrži i nastavi sa obavljanjem svojih poslova. Na sastanku koji je održan sa predstavnicima gradske uprave 2017. godine jasno su predstavljene gore navedene međunarodnopravne obaveze Republike Srbije koje ne mogu da budu predmet nikakvih derogativnih dogovora na nacionalnom nivou”, kaže se na kraju dopisa koji nam je dostavio Veljko Kovačević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe.
Inače, Lučkoj kapetaniji Bezdan pripada područje leve obale Dunava na delu toka od 1418. do 1433. kilometra, veći deo kanala Vrbas-Bezdan, Kosančić-Mali Stapar i Bajskog kanala, te rečice Plazović i Mostonga. Kapetanija je državni granični prelaz za plovne objekte domaće i strane zastave na koji, prema našim saznanjima, godišnje pristane oko 3.000 brodova, uglavnom teretnih. Kako saznajemo u kabinetu gradonačelnika Antonija Ratkovića, Grad Sombor neće se pomiriti sa namerom da se rečni granični prelaz Bezdan ukine i već je preduzeo niz aktivnosti koje će rezultirati upućivanjem inicijative za opstanak ovog graničnog prelaza.
APATIN SE IZBORIO ZA LUKU
U najnovijem broju publikacije „Luke i marine”, Agencija za upravljanje lukama Republike Srbije objavila je da je završena izrada studije za potrebe utvrđivanja lučkog područja međunarodnog putničkog pristaništa u Apatinu. Na ovaj način pristanište u Apatinu će, kako se navodi, predstavljati još jednu nautičku tačku na Dunavu. Procedura za utvrđivanje lučkih područja Apatin i Sremska Mitrovica biće započeta ove godine pred Vladom Srbije i resornim Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, piše u publikaciji.
LUKA BEZDAN NIJE DEO STRATEGIJE
U želji da saznamo zašto nije doneta odluka o uspostavljanju Lučkog područja Bezdan, a sve druge luke na Dunavu su proglašene lučkim područjima, obratili smo se i Agenciji za upravljanje lukama Republike Srbije. Sudeći po odgovoru, čini se da je Sombor svoju šansu propustio pre šest godina, odnosno u vreme kada se donosila nacionalna strategija.
„Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije za period od 2015. do 2025. godine, koju je donela Vlada Srbije, nije planirano utvrđivanje lučkog područja u Bezdanu, kako za teretnu luku, tako ni za međunarodno putničko pristanište”, odgovorili su nam iz Agencije za upravljanje lukama.
Odgovor nije optimističan ni na pitanje da li će Agencija za upravljanje lukama pokrenuti inicijativu pred Vladom Srbije da marina u Bezdanu bude proglašena pristaništem za posebne namene, kao što je to učinjeno sa marinama u Golupcu i Kladovu.
„Kada je reč o marinama, Pokrajinska Vlada izradila je krovni dokument, odnosno Studiju razvoja mikrolokacija marina na teritoriji AP Vojvodine, prema kojoj se ne predviđa marina u Bezdanu. Privezišta za čamce su u nadležnosti lokalnih samouprava, te se ona uređuju u skladu sa planovima jedinice lokalne samouprave”, kaže se u odgovoru Agencije za upravljanje lukama. (Somborske novine, Foto: ilustracija – prevodnica Bezdan)