ДРЖАВА ГАСИ РЕЧНИ ГРАНИЧНИ ПРЕЛАЗ КОД БЕЗДАНА? УДАРАЦ ЗА ПРИВРЕДУ И ТУРИЗАМ
ДРЖАВА ГАСИ РЕЧНИ ГРАНИЧНИ ПРЕЛАЗ КОД БЕЗДАНА? УДАРАЦ ЗА ПРИВРЕДУ И ТУРИЗАМ
  • Post category:Друштво

Дунавски крузери и теретни бродови, како ствари сада стоје, од 1. јануара 2022. године више неће моћи да пристају у луку Бездан. Уредбом Владе Републике Србије о режиму граничних провера домаћих и страних пловила, која је ступила на правну снагу, а почиње да се примењује од првог дана идуће године, гранични прелаз Бездан не помиње се ни као место за граничну контролу путника и робе, ни као испостава за царински надзор бродова у транзиту.

БЕЗДАН ИЗБАЧЕН ИЗ УРЕДБЕ

Уредба о режиму граничних провера домаћих и страних пловила донета је на седници Владе Србије у претходном сазиву на челу са премијерком Аном Брнабић, 26. децембра 2019. године. Тим актом у члану 8. обухваћено је 11 лука на реци Дунав где ће моћи да се обављају граничне провере путничких бродова. Међу њима нема луке Бездан. Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре надлежном за питања водног саобраћаја, упутили смо питање зашто је из будућег режима провере граничних формалности изостављен гранични прелаз Бездан. Одговор који смо добили тиче се међународноправних обавеза, које је Република Србија преузела као један од сукцесора некадашње СФРЈ.

„Конвенција о режиму пловидбе на Дунаву у члану 27. прописује да од места где обе обале Дунава припадају територији једне државе, та држава има право да спроводи режим царинских контрола и формалности. Лучка капетанија Бездан формирана је у бившој Југославији имајући у виду да је Бездан био место где су обе обале Дунава припадале Југославији. Распадом СФРЈ, прво место на коме обе обале припадају Републици Србији је Бачка Паланка. Имајући у виду наведено, претходне две деценије Република Србија је била изложена сталним примедбама на међународном нивоу да вршењем царинских и граничних контрола у Бездану кршимо Конвенцију о режиму пловидбе Дуна-вом”, каже се у одговору из Министарства и додаје да је из тих разлога донета Уредба о режиму граничних провера страних и домаћих пловила, којом Република Србија отклања ову врсту неусклађености са међународноправним обавезама.

Пошто је поступак припреме за спровођење значајних промена у обављању граничних контрола у водном саобраћају које уводи поменута Уредба комплексан и компликован, остављен је рок од две године да се надлежни државни органи припреме за њено спровођење, наводе у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

УДАРАЦ ЗА ПРИВРЕДУ И ТУРИЗАМ

На најаву гашења граничног прелаза на Дунаву код Бездана први је јесенас реаговао др Милош Петровић, шеф одборничке групе Покрета обнове Краљевине Србије у Скупштини града Сомбора.

  • Овде постоји неколико спорних тумачења ресорног Министарствa која нам дају за право да покренемо иницијативу за опстанак граничног прелаза Дунав-Бездан. Прво се тиче питања границе. Република Србија и Република Хрватска као две државе настале након рата у бившој Југославији, имају локализован проблем одређивања граница на Дунаву. Ради се о такозваним „џеповима” с обе стране Дунава. Још 1946. године на основу предлога посебне комисије АВНОЈ-а (Ђиласова комисија), приликом доношења Закона о формирању АП Војводине уважен је став комисије да се граница између Србије (Војводине) и Хрватске на Дунаву утврђује привремено. Та привременост је и даље на снази, тако да суштински посматрано, граница није коначно утврђена, па нико не може да тврди куда се тачно протеже, док се две државе о томе не договоре. Нема потребе да наша страна жури са прејудицирањем договора. Друго, ми заправо указујемо на то да Конвенција не забрањује да се овакви гранични прелази користе као прелази намењени за пристајање путничких бродова, ако имају разлог ту да стају, као што је, на пример, искрцавање и укрцавање путника након туристичког обиласка дестинација у близини – истиче Петровић.

Својевремено је Милош Петровић био командир станице Граничне полиције Бездан, у чијем саставу је и гранични прелаз Дунав-Бездан, а објавио је и више стручних радова из области међународног права, па је један од најпозванијих саговорника на ову тему.

  • Ми на Дунаву код Бездана имамо леп пристан и за разлику од Апатина имамо ширину пловног пута, што омогућава да бродови и при високом и при ниском водостају могу да стоје на сидришту. Имамо резервоаре за бродове који могу да се снабдевају погонским горивом. Поред тога имамо Музеј Батинске битке, имамо чарде, центар смо прекограничног резервата биосфере „Мура-Драва-Дунав”, а од недавно имамо и реконструисану бродску преводницу у коју је уложено око осам милиона евра. Ако сада изгубимо гранични прелаз, то је џабе уложени новац. Према томе, оно на чему Град Сомбор треба да инсистира, то је да се уредба Владе промени и да се Бездан у најмању руку изједначи са Апатином, јер је то од огромне важности за развој туризма и привреде – закључује Милош Петровић.

УКИДА СЕ И ЛУЧКА КАПЕТАНИЈА?

Да невоља никад не иде сама, поред укидања речног граничног прелаза Дунав-Бездан стижу и најаве гашења Лучке капетаније Бездан. На питање шта садржај владине уредбе у пракси значи за запослене у Лучкој капетанији Бездан и хоће ли због тога радити смањеним обимом, добили смо следећи одговор:

„Лучка капетанија Бездан ће наставити са радом до почетка 2022. када ће њене послове и запослене преузети лучке капетаније Апатин и Бачка Паланка, стоји у одговору из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. На питање да ли је у плану ревидирање Уредбе о режиму граничних провера, из Министарства одговарају да се то неће десити. „Град Сомбор је имао иницијативу пре неколико година да се Лучка капетанија Бездан задржи и настави са обављањем својих послова. На састанку који је одржан са представницима градске управе 2017. године јасно су представљене горе наведене међународноправне обавезе Републике Србије које не могу да буду предмет никаквих дерогативних договора на националном нивоу”, каже се на крају дописа који нам је доставио Вељко Ковачевић, вршилац дужности помоћника министра за водни саобраћај и безбедност пловидбе.

Иначе, Лучкој капетанији Бездан припада подручје леве обале Дунава на делу тока од 1418. до 1433. километра, већи део канала Врбас-Бездан, Косанчић-Мали Стапар и Бајског канала, те речице Плазовић и Мостонга. Капетанија је државни гранични прелаз за пловне објекте домаће и стране заставе на који, према нашим сазнањима, годишње пристане око 3.000 бродова, углавном теретних. Како сазнајемо у кабинету градоначелника Антонија Ратковића, Град Сомбор неће се помирити са намером да се речни гранични прелаз Бездан укине и већ је предузео низ активности које ће резултирати упућивањем иницијативе за опстанак овог граничног прелаза.

АПАТИН СЕ ИЗБОРИО ЗА ЛУКУ

У најновијем броју публикације „Луке и марине”, Агенција за управљање лукама Републике Србије објавила је да је завршена израда студије за потребе утврђивања лучког подручја међународног путничког пристаништа у Апатину. На овај начин пристаниште у Апатину ће, како се наводи, представљати још једну наутичку тачку на Дунаву. Процедура за утврђивање лучких подручја Апатин и Сремска Митровица биће започета ове године пред Владом Србије и ресорним Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, пише у публикацији.

ЛУКА БЕЗДАН НИЈЕ ДЕО СТРАТЕГИЈЕ

У жељи да сазнамо зашто није донета одлука о успостављању Лучког подручја Бездан, а све друге луке на Дунаву су проглашене лучким подручјима, обратили смо се и Агенцији за управљање лукама Републике Србије. Судећи по одговору, чини се да је Сомбор своју шансу пропустио пре шест година, односно у време када се доносила национална стратегија.

„Стратегијом развоја водног саобраћаја Републике Србије за период од 2015. до 2025. године, коју је донела Влада Србије, није планирано утврђивање лучког подручја у Бездану, како за теретну луку, тако ни за међународно путничко пристаниште”, одговорили су нам из Агенције за управљање лукама.

Одговор није оптимистичан ни на питање да ли ће Агенција за управљање лукама покренути иницијативу пред Владом Србије да марина у Бездану буде проглашена пристаништем за посебне намене, као што је то учињено са маринама у Голупцу и Кладову.

„Kада је реч о маринама, Покрајинска Влада израдила је кровни документ, односно Студију развоја микролокација марина на територији АП Војводине, према којој се не предвиђа марина у Бездану. Привезишта за чамце су у надлежности локалних самоуправа, те се она уређују у складу са плановима јединице локалне самоуправе”, каже се у одговору Агенције за управљање лукама. (Сомборске новине, Фото: илустрација – преводница Бездан)