Ovih dana je ponovo aktuelna priča oko nesnosnog mirisa koji se , naročito u večernjim satima širi Selenčom, a i ostalim delovima grada. Ljudi reaguju na razne načine, uglavnom gunđaju, bude tu i žešćih reakcija, padne i po koja sočnija psovka, a malo je, na žalost, onih koji su dalekovidi i mogu da uoče niz pozitivnih efekata od ove „ekološke blagodeti“. Mislim da običan svet nije dovoljno edukovan, pa ću pokušati da ukažem samo na nekoliko pozitivnih stvari koje nam donose ovi „miomirisi“.
Moj dragi komšija B.S. (ime poznato meni, i njegovoj ženi Zorki) je jedan od retkih stanovnika Selenče koji razume ovu problematiku. Raduje ga svaki trenutak kada oseti dragi miris, dok u smiraj dana sedi na klupi ispred zgrade. Kaže da ga to vraća u mladost, i kao da oseti ukus vruće lepinje, premazane svinjskom mašću na koju se nanesu so i paprika.
Pošto je krenula i borba za uređenje terasa, ovo je odličan način da se spreče domaćice da veš suše na terasama i time skrnave izgled grada.
Ne mogu ni da zamislim kolika je samo ušteda energije zato što su prozori uglavnom zatvoreni.
Možda niste ni primetili da je znatno manje komaraca, zunzara, zolja i drugih insekata u trenucima kada se u pomenutoj „parfimeriji“ radi punim kapacitetom. Svako živo biće beži glavom bez obzira.
A da sve nije tako opasno ide u prilog i činjenica da se u neposrednoj blizini gradi jedna zdravstvena ustanova, kao i velnes centar. Kako, uostalom može da nam naškodi običan smrad od crkotina, kada naučnici još nisu sigurni ni da nam smeta osiromašeni uranijum?
Nedaleko od izvorišta (ne)prijatnih mirisa napravljene su staze za šetače koje vode pravo u rokovačku šumu. Ništa lepše, nego naveče prošetati i napuniti pluća kiseonikom. E, onda krenu „miomirisi“ i ljudi počnu brže da hodaju, neki se i trčeći vraćaju kući, što je jako dobro za kondiciju i kardiovaskularni sistem.
A da ništa nije slučajno, govori mi i druga strana tog šetališta koja je prepuna ambrozije. Pitao sam se, da li je moguće da to niko ne vidi, i da se ništa ne preduzima po tom pitanju. Shvatio sam neko veče, tokom šetnje o čemu se tu radi. Prvo se nagutate neprijatnog mirisa, pa se onda okrenete na suprotnu stranu šetališta i zabijete glavu u ambroziju, to izaziva snažnu kijavicu, i tako prirodnim putem izbacite sve štetno iz sebe (i štetne radikale i štetne demokrate) i očistite organizam. Što bi rekli u matematici, minus i minus daju plus.
Izađete na ulicu, sretnete komšiju i neznate kako da počnete razgovor. Vrlo jednostavno, kažete recimo „Ala danas smrdi“, ili u boljem slučaju „Danas se ne oseti kao juče“, i razgovor dalje krene sam od sebe.
Ili, recimo, jedan praktičan savet. Živite na Selenči, došli su vam gosti kojima se baš niste obradovali, zadržali su se duže nego što ste očekivali, i šta da radite? Otvorite širom prozore, i stvar je rešena, otići će trkom.
A tek sreće vaše ako ste negde u gostima, a imate iznenadne stomačne problema, mislim na gasove, par „golubića“ se neće ni osetiti, tj. mirisi će se stopiti sa standardnim orijentalnim mirisima.
Koliko znam, slične probleme imaju i građani Ćuprije, pa eto idealne prilike da se pobratimimo, ukoliko je to još aktuelno . Ko će nas bolje razumeti od njih? Svaki susret bi mogli početi pitanjem „Gde si brate napaćeni?“
Zbog svega navedenog, a ima toga još dosta, predlažem i da se poseta ovoj „parfimeriji“ ubaci u turističku ponudu grada, jer ljudi uvek žele da vide nešto što nigde nisu videli, pa će im posle takvog obilaska sve drugo što vide izgledati mnogo lepše i bolje.
Jedino što mi tu nije jasno, a moglo bi biti prilično simbolično, tiče se činjenice da sam jednog dana u blizini šetališta, na livadi, video krdo magaraca koji su tu bili samo jedan jedini dan, i nikad više.
Na žalost, ljudi se na sve priviknu !!!
Milenko D. Borota