Kulturni centar „Laza Kostić“ i Udruženje građana „Ravangradsko proleće“ dodeliće nagradu Venac slobode „Radomir Drakulić“ pesniku Stevanu Vrebalovu. Svečana ceremonija uručenja nagrade koja se dodeljuje za negovanje rodoljubive misli biće održana večeras, 12. novembra 2019. godine u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“ Somboru, sa početkom od 19 časova.
U programu će učestvovati profesor Branislav Ćurčić, pesnik David Kecman, slavodobitnik Stevan Vrebalov, kao i domaćini Vesna Paštrović, direktorka Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, i prof. dr. Stojan Berber, predsedniok UG „Ravangradsko proleće“.
Dosadašnji dobitnici su Đorđe Nešić (Dalj), Dejan Tomić (Novi Sad), Spasoje Grahovac (Kikinda), Mila Ćatović (Sombor), Ljubica Popović Bjelica (Novi Sad) i Milan Marodić (Subotica).
Stevan Vrebalov je rođen u ratnim okolnostima, u Rabrovu 1943. godine, kada su mu oba roditelja, kao pripadnici antifašističkog pokreta svirepo ubijeni. Odrastao je i školovao se u Somboru, kod majčinih roditelja, gde je završio Gimnaziju 1961. godine. Studije je završio na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1966. godine, a 1970. godine se nastanio u Novom Sadu. Bio je sedamdesetih i osamdesetih istaknuti funkcioner u Pokrajini i rukovodilac u privredi.
Objavio je sledeće knjige poezije: „Banatske šume“, 1977; „Selo oca moga“,1979; „Nepoznati vetar“, 1980; „Dvostruki san“, 1984; „Svete životinje“,1985; „Bezdan“ (poema), 1978; i „Raskrst“ (izbor pesama), 1986. Objavio je i romane“Bez dna“, 1987, 1988 i „Zaštićenost“, 2011.
Prve pesme obavio je u Omladinskom listu „Pokret“ u Somboru 1960. godine, kao gimnazijalac.
Još pre objavljivanja prve zbirke pesmom „Banatske šume“, zastupljen je u Antologiji Pere Zubca „Romor ravnice“ 1974. godine. Objavljivao je u književnim i časopisima za društvena pitanja pesme, kao i stručne priloge iz oblasti svog profesionalnog delovanja.
O njegovom stvaralaštvu pisali su mnogi kritičari i stvaraoci: Šandor Bogdanfi, Miroslav Antić, Ferenc Deak, Pavle Popović, Draško Ređep,Vujica Rešin Tucić, Aleksandar Badnjarević, Milivoj Slaviček, Jovan Zivlak, Stojan Berber i mnogi drugi. Prevođen je na ruski, slovački, mađarski, španski, makedonski. Živi i radi u Novom Sadu. Oženjen je i ima šestoro dece i četvoro unučadi.