Pokušali su sve što su znali i umeli. Rušili su je, palili su je, zavađali su je, lagali su kao da sutra ne postoji, ali Srbiju nisu uspeli da unište. Slaba zemlja, sa hiljadama „vođa“ koji žele da kroz zrno vlasti napune sopstvene džepove, bila je njihova vizija. Do 2012. godine Srbije je izgledala upravo tako. Slomljena, bila je na kolenima. Ipak, tada se pojavio Aleksandar Vučić koji je Srbiji vratio ponos i dostojanstvo, ispravio kičmu i poveo je u svetlu budućnost.
Aleksandar Vučić već 14 godina predstavlja bedem i branu. Reka Sava je nepredvedljivi, a duboki plavi Dunav još gori, ali obe imaju svoje nasipe, zbog kojih ostaju u koritima. E, baš tako, Vučića je moguće uporediti sa branom koja nije dozvolila da se haos i nasilje, sveopšta pljačka i beznađe vrate u našu zemlju.
Prošli smo kroz ekonomske sankcije jer smo podržavali svoj narod u borbi za opstanak, prošli smo kroz izolaciju i NATO agresiju. Otet nam je i deo državne teritorije, koji grčevito branimo, dok su ga neki drugi predavali. Fabrike su nam prodate u bescenje i predate stranim lihvarima. Stotine hiljada ljudi ostalo je na ulicama, ispod granice siromaštva.
Vučić se na čelu Srbije pojavio kao jedina moguća opcija. Niko drugi se te 2012. godine nije želeo ni da uhvati u koštac sa praznom kasom, astronomskim dugovima, užasnom infrastrukturom i stotinama hiljada gladnih koji su kao u zemljama trećeg sveta želele oružje da se obračunaju sa elitama žute kuge koja je kao superćelijska oluja ili uragana poharala našu zemlju.
Ipak, na svu sreću, Vučić je imao jasnu viziju, program i ideju kako da od Srbije stvori ekonomsko čudo i da je preporodi. Istovremeno je ojačavao poziciju radnika i seljaka, penzionera i studenata, majki i očeva. Brinući o čoveku, on je brinuo i o vojsci, medicinskom sektoru, policiji, infrastrukturi. Zaradio je, s pravom, nadimak „Graditelj“, jer je preporodio lice Srbije.
Njegova nepokolebljiva snaga stala je nasuprot njihove šibicarske prirode sitnih lopova i secikesa, koji nisu uspeli nijedan projekat da izvedu do kraja. Dok je on gradio nove auto-puteve, premrežavajući celu zemlju, oni su sipali laži i obmane preko Tajkunsko-terorističke lažovizije (TTL) Nacističke N1 i Nacističke Nove S.
Ipak, sve to nije uspelo da uništi stotine novih fabrika, istorijski najnižu nezaposlenost, najmodernije bolnice i kliničke centre, brze vozove koji nas spajaju sa svetom.
Upeli su se iz sve snage i da ruše, pisali peticije, organizovali javna plakanja i kukanja u svrhu teranja najvećih svetskih investitora, poput Muhameda Alabara koji je izgradio Beograd na vodi. Do sada neviđena kampanja usmerena je i protiv EXPO 2027.
Srbije je doživela ono što nije nijedna druga zemlja na svetu – da s jedne strane ima snage koje grade i menjaju njeno lice, a da s druge strane stoje ljudi koji baš sve to žele da unište. Oni, poput ludita u Engleskoj pre više od dva veka, protive se bilo kakvom napretku.
Ipak, uprkos svemu, Srbija niže pobede, na diplomatskom, ekonomskom, poslovnom, sportskom i svakom drugom nivou. Uspesi Aleksandra Vučića i naroda Srbije nisu samo priča o političkoj pobedi, već dokaz da snažno vođstvo evropske i moderne Srbije može da se suprotstavi svakom pritisku. Zato Srbija pobeđuje!
Video možete pogledti ovde.
Izvor: 24sedam / Foto: Tanjug/Ana Paunković