U poslednjih 15 godina proizvodnja vina, kao i podizanje novih vinograda doveli su do toga da se u Srbiji ovaj sektor brzo razvija ali i da se može pohvaliti brojnim svetskim nagradama za kvalitet. Salon vina u Kragujevcu, po jedanaesti put, okupio je preko stotinu izlagača iz vinskog sveta iz cele zemlje koji nude šarenoliku ponudu različitih ali visko kvalitetnih vina.
Vinari iz Šumadije prvi su se upustili u priču zaštite geografskog porekla vina pre deset godin, a danas i ostala vinogorja Srbije rade na tome da zaštite svoja vina. U Šumadiji je takođe primećen trend podizanja novih vinograda a sve se više razvija i vinski turizam.
„Od kada je Udruženje osnovano, od 2013. godine pa do danas, od prvobitnih 13 članova mi smo došli do toga da imamo preko 60 članova Udruženja, a skoro 40 od tog broja su vinarije. Sam taj podatak govori koliko se razvila vinarska proizvodnja a pre svega koliko su se povećali vinogradi u Šumadiji. Trenutno su kod nas šarenolika vina, imamo u Šumadiji zaista veliku lepezu vina ali polako se neka vina izdvajaju poput svežih sovinjona, imamo i snažne kabernee, a sve više imamo i merloa i sve su to vina koja imaju dobre kiseline i mogu lepo da stare“, kaže Rade Živanović- predsednik Udruženja vinara Šumadije.
„Pored toga što nam je Bog podario da imamo ovakvo podneblje, koje može da iznedri fantastičnu sirovinu, odnosno grožđe od kojeg se prave sva ta divna vina, mi ipak moramo da pronađemo još sebe kada je u pitanju i sortiment, pa da nam malo bude i vreme naklonjeno i godine koje dolazeda nam budu naklonjene da možemo praktično uz pomoć prirode i novih tehnologija i iz iskustva da još više unapredimo kvalitet naših vina kako bi se svrstali u najpoznatije vinske regije“, dodaje Saša Novaković- vinarija ,,Art wine’’, Kragujevac.
„Tokom leta dnevna temperatura ide od 30 do 40 stepeni a noću padne na 12, zato naša vina imaju izuzetnu mineralnost i kiseline tako da odlično odležavaju i imaju jako dobar karakter. Sada je neki trend recimo da se više piju bela vina, međutim kada se napravi dobro vino nema veze na kraju da li je belo ili crveno dobro vino prepozna krajnji korisnik tako da nema trenda, samo naparvite dobro vino i imaćete publiku“, kaže Petar Jovanović- vinarija „Pirg’’, Topola.
Svaki region u Srbiji nosi neku posebnost i različitost u proizvodnji vina, pa tako jug često brine o autohtonim vinskim sortama grožđa, sever više proizvodi bela vina, dok je istočni deo Srbije poznat po crvenim vinima.
„Nama su fokus autohtone sorte grožđa, naravno imamo i neke internacionalne ali primat dajemo onome što je naše te su nam u fokusu grašac i crna tamjanika i gledamo da na jedan način prikažemo sav potencijal određene sorte grožđa. Na primer od crne tamjanike pravimo belo vino ali takođe imamo i roze i crvenu varijantu“, kaže Aleksandra Ilić- vinarija „Malča’’, Niš.
„Ja dolazim sa Fruške Gore i mi imamo bele sorte jer se generalno one kod nas proizvode više zbog blizine Dunava i razlike u temperaturi imamo izuzetne aromatske komplekse. U poslednjih pet, šest godina se klima menja tako da smo polako dobili i crvene sorte u nekom nivou tako da ćemo videti šta će nam budućnost doneti“, kaže Predrag Crnković- vinarija „Kiš’’, Sremski Karlovci.
„Naša Negotinska Krajina je sama po sebi dosta poznata po tim nekim crvenim vinima koje mi proizvodimo, konkretno jedan od najboljih kabernea, kabernet sovinjon dolazi iz našeg kraja. Negotin sam po sebi ima dosta veliku tradiciju, a vina iz našeg kraja odišu nekim toplim notama jer u našem kraju je dosta sunčano zato je to i jedan od razloga zašto su nam crvena vina jedna od najboljih na tržištu“, dodaje Dušan Žikić- vinarija ,,Matalj’’, Negotin.
Proizvodnja vina svake godine raste sve više u Srbiji, a naše vinarije dobijaju nagrade za kavlitet van granica naše zemlje. Ipak mnogi stručnjaci smatraju da treba još mnogo vina da potekne kroz podrume naših vinarija da bismo postigli svetski nivo prodaje
Izvor: RTV (Ana Rebić)
Foto: RTV (Ana Rebić)