УЗУРПАЦИЈА ДРЖАВНЕ ЗЕМЉЕ СЕ НЕ ТОЛЕРИШЕ
УЗУРПАЦИЈА ДРЖАВНЕ ЗЕМЉЕ СЕ НЕ ТОЛЕРИШЕ

Највеће површине пољопривредног земљишта у државној својини користиле су се противзаконито у Темерину, Новом Бечеју, Апатину, Новом Саду и Кикинди, наводе за РТВ у Министарству пољопривреде, а овај проблем и даље постоји и у Сомбору, али и другим општинама. У Министарству пољопривреде кажу да се узурпација државне земље не толерише, па је тако од 2019. до половине ове године поднето 245 кривичних пријава.

Обављањем контроле правног основа за коришћење пољопривредног земљишта у државној својини, републичка пољопривредна инспекција је утврдила да се током агроекономске 2020/2021. године без правног основа користило више од 2.100 хектара пољопривредног земљишта у државној својини.

Пољочуварске службе у Западнобачком округу интензивно спроводе контроле противзаконитог коришћења државног пољопривредног земљишта, а у Сомбору је већ скинут принос јечма са око хектара површине узурпираних парцела.

  • Што се тиче прошле године усев је скинут са укупне површине од 13 хектара, при чему је приходовано око милион динара, што се дели на републички, покрајински и градски буџет. Путем вансудских поравнања, од лица која су извршила бесправно коришћење државног пољопривредног земљишта, наплаћен је троструки износ, те је у градски буџет приходовано око 400.000 динара, каже Предраг Џомба из Одељења за пољопривреду и заштиту животне средине у Сомбору.
  • Налазимо се у општинама Сомбор, Оџаци, Апатин, Бач, Бачки Петровац и чувамо та поља. Увиђа се да казне доприносе томе да се узурпација државног пољопривредног земљишта полако смањује, јер су казне велике и мислим да људи који то раде увиђају да им се то не исплати, рекао је Горан Тривић, координатор пољочуварске службе.

До сада су 23 локалне самоуправе у Војводини спровеле поступак скидања и продаје бесправно заснованог усева на пољопривредном земљишту у државној својини.

  • Ове године је град Сомбор имао чак три круга јавног надметања за закуп државног пољопривредног земљишта, тако да се повећао легалан закуп што је директно утицало да буду смањене површине које се бесправно користе, али свака година је другачија. У суштини, узурпатори немају ништа од тога, јер троструки износ који се плаћа за бесправно коришћење је 1.560 евра, тако да се то заиста никоме не исплати, испричао је Предраг Џомба.

Због постојања основа сумње да су извршена кривична дела противправног заузимања пољопривредног земљишта у државној својини, у Министарству пољопривреде за РТВ кажу да је инспекција надлежним тужилаштвима 2019. године поднела 104 кривичне пријаве, прошле године поднето је 99, а током ове године 42 кривичне пријаве.

Кривични законик прописује новчану казну или казну затвора до три године којом ће се казнити учинилац који противправно заузме туђе земљиште а ако је заузето земљиште део националног парка или другог земљишта са посебном наменом, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (РТВ)