„Пред нама је крајње фаустовски избор – да ли ћемо прихватити наше штетно и ризично понашање као неизбежну цену раста становништва и економије, или ћемо погледати себе и потражити нову етику у области животне средине“.

Тако је писао чувени биолог Едвард О. Вилсон у књизи Савесност: Јединство знања. Пар деценија касније у јавности су све чешћа упозорења о загађености животне средине. По томе се Србија не разликује у односу на остале државе, јер се суочава за различим облицима загађења животне средине – преко воде, ваздуха до земљишта.

Загађено земљиште широм Србије је последица раста индустријске производње, али и лошег система за управљање отпадом. Тешки метали, канцерогени и различита потенцијално канцерогена једињења тренутно загађују на стотине локација широм Србије, наводи се у саопштењу Уједињених нација.

„Након четири године прелиминарних истраживања и анализе земљишта на 32 могућа „жаришта“, издвојено је 14 напуштених индустријских локација које су приоритетне за чишћење“, наводе у УН-у. У питању су подручја у близини 12 градова широм Србије, међу којима су Ниш, Смедерево, Краљево, Крушевац, Шабац и други. Из Агенције за заштиту шивотне средине саопштавају да су свесни проблема, али да за његово решавање требају додатна средства.

Србија направила тек први корак

Да би се смањио утицај загађења на екосистем и здравље људи, али и унапредио квалитет земљишта, следећи кораци би требало да буду детаљнија испитивања и процене ризика за остале потенцијално контаминиране локације.

„Затим би требало да уследи санација ових и других загађених подручја и санација загађеног земљишта- уколико се обезбеде средства“, наводе у Уједињеним нацијама .

Према мишљењу директора Агенције за заштиту животне средине Филипа Радовића први корак је направљен.

„Сада нам предстоји велики посао у овој области за који ће нам бити потребна додатна подршка“, каже он.

Уједињене нације су, такође, на основу резултата, издале и препоруке за чишћење и санацију земљишта на локацијама које се налазе на врху приоритета.

„Органски загађивачи и тешки метали из ових постројења могу доспети у земљиште, али и оближње реке. На овај начин могу да угрозе квалитет хране и воде и да доведу до губитка биолошке разноврсности“, наводе у УН-у.

Које су опасности по здравље

Загађење у земљишту у овим подручјима изазивају тешки метали као што су цинк, бакар, олово, жива, као и потврђени канцерогени – хром или кадмијум. Ове материје се ослобађају из активних индустријских процеса или су присутне у наталоженом опасном отпаду из фабрика и индустријских постројења. Међу најопаснијим металним загађивачима за човека, животиње и животну средину су олово, жива и кадмијум.

Олово и његова једињења се користе у нафтној идустрији, производњи акумулатора, боја, керамике, у материјалу за облагање каблова, у рачунарима. Било да се удахне или прогута, олово утиче на готово све органе у људском телу, акумулира се у костима и мозгу и може да изазове оштећења нервног система, бубрега, па и да доведе до смрти. Нека његова једињења су канцерогена.

Жива се користи у мерним инструментима и адитивима. Овај тешки метал може да изазове разне неуролошке поремећаје, а посебно да утиче на мождане и интелекуалне капацитете. Може да изазове слабљење чула вида, слуха, да ослаби способност комуникације, па да доведе и до различитих промена у понашању, депересије и пада концентарције.

Кадмијум се добија као споредни производ у преради цинка, а највише се примењује и користи у електро и металопрерађивачкој индустрији. Има га у акумулаторима, батеријама, а ослобађа се и приликом спаљивања пластике и гуме. Акумулира се у површинским слојевима земљишта и има канцерогене особине, а изазива оштећење бубрега. Спада у канцерогене супстанце.

Генерално, тешки метали из индустријских процеса и са контаминираних локација утичу на неуролошки развој, имају штетна дејства на нервни, дигестивни и имунолошки систем, као и на плућа и бубреге.

Како се земљиште чисти од загађења

Чишћење загађеног земљишта, односно ремедијација, је облик санације постојећег загађења како би се смањила концентрација штетних материја до нивоа који не представља опасност по животну средину и здравље људи.

За 14 контаминираних локација у Србији које су препознате као приоритети, препоручене су одговарајуће методе као што су комбинација ископавања, измештања на сигурну локацију, стабилизација и солидификација, фиторемедијација и друге.

„Предложено је неколико различитих технологија чишћења, али само за оне локације за које је у истраживању констатовано да им је санација неопходна“, кажу у УН-у.

Ископавање, измештање на безбедну локацију и солидификација (имобилизација) је класична техника санације, која је у конкретним случајевима предложена за локације где је констатована ограничена, масивна контаминација. Лоше стране овог поступка су то што мора да се обезбеде локације и одлагање солидификата, посебно када су неорганске штетне материје у питању.

Стабилизација и солидификација су комбиноване или појединачне методе које, у односу на ефекте, имају прихватљиву цену.

Стабилизацијом се постиже смањење мобилности загађујућих материја, тако што им се смањује растворљивост, уз смањење пропустљивости подлоге. Истовремено се добијају мање токсичне форме тешких метала.

Солидификацијом се мења физичко стање штетних материја , али не и хемијски састав. Ово није једноставна технологија, с обзиром да метали не подлежу деградацији, већ се само могу превести у више, мање мобилне и токсичне форме. (BBC News na srpskom)