СОМБОР И НИШ ПРВИ ДОБИЈАЈУ КОНТЕЈНЕРЕ ЗА ПРИКУПЉАЊЕ СТАКЛЕНЕ АМБАЛАЖЕ
СОМБОР И НИШ ПРВИ ДОБИЈАЈУ КОНТЕЈНЕРЕ ЗА ПРИКУПЉАЊЕ СТАКЛЕНЕ АМБАЛАЖЕ

Ниш и Сомбор биће први градови који ће добити око 600 контејнера за прикупљање стаклене амбалаже, као донацију НАЛЕД-а и Немачке развојне помоћи, ради унапређења примарне селекције отпада на локалу.

Донација је део регионалног пројекта Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану, који спроводе НАЛЕД, Секопак и ГИЗ у оквиру DeveloPPP програма, а у сарадњи са партнерским организацијама из Северне Македоније и Босне и Херцеговине. Циљ пројекта је да се рециклажа стакла у пилот општинама повећа за 20 одсто, а до 2022. очекује се проширење мреже и на друге локалне самоуправе.

Сакупљени отпад од стакла преузимаће компанија Секопак, која ће у истом износу инвестирати у инфраструктуру за сакупљање стакла и даље ову амбалажу извозити из Ниша у Бугарску и из Сомбора у Хрватску, док ће то исто у БиХ и Северној Македонији радити оператери Екопак и Пакомак.

У анализи НАЛЕД-а се наводи да рециклажа једне тоне стакла смањује загађење ваздуха за 20 одсто у односу на емисију гасова при производњи новог, а постижу се и велике уштеде воде и енергије. Данас највећи део завршава на депонијама, где је овој амбалажи потребно више од 5.000 година да се разгради.

Слободанка Цуцић, потпредседница Савеза за заштиту животне средине у НАЛЕД-у и менаџерка за корпоративне послове у Апатинској пивари, каже да се у Србији годишње стави на тржиште између 320.000 и 350.000 тона амбалаже, што значи да по становнику настане 51 килограм амбалажног отпада. Навела је да је у поређењу са другим отпадом стакло теже, па су и трошкови транспорта знатно већи, што умањује вредност стакла као ресурса који се може рециклирати. Цуцић је рекла да би повећане количине сакупљеног отпада поставиле основ за исплативији третман и поновну употребу рециклираног стакла у региону.

У најновијој анализи НАЛЕД-а се наводи да је количина сакупљене амбалаже коју оператери преузимају мала и неисплатива за третман, због недостатака у управљању отпадом на локалном и националном нивоу. Главни разлог су скупи трошкови транспорта до других земаља, јер у Србији не постоје капацитети за потпуну прераду. Како би се успоставио одрживи систем, НАЛЕД и Немачка развојна помоћ ће донирати 150.000 евра за успостављање неопходне инфраструктуре и система за правилно управљање отпадом.

Тренутно се у Србији сакупља 43 одсто стакла од укупно пласираних годишњих количина на тржиште, док је просек земаља Европске уније 60 одсто. Према подацима Секопака, да би се овај проценат повећао за само један проценат треба сакупити додатних 7.000 тона стакла, а по ЕУ директиви до 2030. године све земље треба да достигну ниво прикупљене стаклене амбалаже од 75 одсто.

Наводи се да је управљање амбалажним отпадом један од приоритета Савеза за заштиту животне средине у НАЛЕД-у, а да је у току израда студија које анализирају примену система продужене одговорности произвођача и могућности успостављања депозитног система за амбалажу. По завршетку студија, детаљно ће бити дефинисати предлози за измену начина на који Србија управља амбалажним отпадом, кажу у НАЛЕД-у. (Танјуг)

Оставите одговор