СЕДАМНАЕСТОГОДИШЊА КРИСТИНА ХОРВАТ ИЗ СОМБОРА ЖИВИ СВОЈЕ СНОВЕ – ТРАКТОРОМ ДО ЦИЉА
СЕДАМНАЕСТОГОДИШЊА КРИСТИНА ХОРВАТ ИЗ СОМБОРА ЖИВИ СВОЈЕ СНОВЕ – ТРАКТОРОМ ДО ЦИЉА

Можда није необично видети жену да вози трактор, али јесте необично када у кабини трактора седи млада девојка, која уместо дружења или забаве жели да учи да управља великом радном машином. Кристина Хорват из Сомбора има само седамнаест година и недавно је ушетала у ауто-школу „Семафор-Анђела“ са циљем да добије дозволу F категорије.

  • Пре три године су моји родитељи купили један леп салаш у Обзиру и од тада се бавимо пољопривредом. За сада имамо само два јутра земље и још увек немамо трактор, али ко зна, можда ћемо га једнога дана набавити. Због тога сам одлучила да полажем за трактор, јер не знам када ће ми дозвола затребати – почела је причу Кристина Хорват.

У ауто-школи „Семафор-Анђела“ кажу да никада до сада нису имали женског кандидата за обуку за трактор. Посебно их је обрадовала чињеница што је њихова прва кандидаткиња девојка која жели да се у будућности бави пољопривредом. Њен инструктор обуке Атила Фрањо, иначе власник ауто-школе, за Кристину има само речи хвале, јер је зачас све савладала и одлично познаје прописе. Такође истиче да иако никада раније није села у трактор, све ради без грешке.

Осим у ауто-школи, Кристина Хорват је и ученица треће године Пољопривредно-прехрамбене школе, смер ветеринарски техничар.

  • Откад знам за себе неизмерно волим животиње и због тога сам и уписала ову школу. Након средње школе вероватно ћу уписати неки смер на Пољопривредном факултету, јер планирам да се у животу бавим пољопривредом, посебно сточарством. Моја велика страст су коњи и тренутно на салашу имам два коња, који се зову Ликра и Мајор. Коње јашем од своје осме године, а тренутно радим и као волонтер у Удружењу „Западна Бачка“ у Роковцима. Осим коња на салашу имам и једну магарицу Машу, која сада има и принову, а она је ту да нас развесели. Заправо моја мајка, која је иначе запослена у Дому здравља, је пожелела да набавимо магарца, што смо и учинили – казала је ова млада девојка.

Кристинини родитељи Атила и Драгана никада нису ни помишљали да ће се једнога дана бавити пољопривредом. Куповина салаша била је Кристинина идеја, а родитељи су је у свему томе подржали.

  • На салашу у Обзиру радимо сви заједно, а мама је научила и да производи козији сир, па сада продаје и сир и млеко. На имању имамо и козе, свиње, шест паса, мачке… и у последње време људи често застају да виде животиње, да их помазе, и то нас много радује. Највећу подршку у свему ми пружа мој отац, који ме је и наговорио да полажем за трактор. Он ради у Хитној помоћи и има положене све категорије, а ја такође желим да научим да возим што више категорија возила. Једино мој брат Давид није у овој причи, али је срећан због нас – казала је Кристина.

Пре годину дана Кристина је положила и B категорију и како је истакла, не планира овде да се заустави. Наредни корак ће јој највероватније бити дозвола за камион, ми јој желимо срећу и да оствари своје снове.

М. Р.

Оставите одговор